Kako se radovati bez velikih razloga?

Kako se radovati bez velikih razloga?
25/05/2023

Radost je životni stav koji ne zavisi od okolnosti. Svakog dana možete sebi i bližnjima da je priredite. Prije nego što navedem nekoliko malih načina(ima ih mnogo) da je postignete, želim da vam ukažem na najveću prepreku na putu do njenog postizanja. Svi žele da budu radosni, mnogi su spremni da preuzimaju korake koji vode do radosti, ali ne uspijevaju svi.

Može li radost može biti zastrašujuća?

Možda će nekom zvučati čudno da postoji strah od radosti. Da, strah od radosti. Radost je zastrašujuća mnogima jer nekad je glavna prepreka na putu dostizanja radosti strah. Strah od ranjivosti i strah da će nam se ako se prepustimo radosti dogoditi nešto loše. Uglavnom prva misao mnogima bude : “desiće se nešto loše,nemoguće je ovo”, percepcioni placebo se aktivira takvim mislima jer život je imao načina da pokaže suprotno.Mada,život je velika lekcija,uvijek nešto novo učimo,ipak kad se radi o radosnim vijestima I dogadjajima mnogi od nas od straha ne umijemo kvalitetno se radovati jer strahujemo od ishoda,što je pogrešno.Svi znamo kakav je osjećaj biti radostan.Radovati se možemo (moramo) svakom dolazećem danu.Pitate se kako? Prvo I osnovno je iskren razovor sa samim sobom uz pitanja što nas raduje,što ne raduje,što trebamo mijenjati kod sebe kako bi naš život imao radosne tragove.Život nema tačna upustva korišćenja,zato I bježimo od radosnih misli I plašimo se dogadjaja.

Moguće je da se i vama bar jednom dogodilo nešto slično. Da se zakočite kada sve ide dobro iz straha da će se nešto loše desiti. Meni se dogodilo više puta. Događalo mi se sve dok nisam shvatila da srećom ne prizivamo nesreću. Da radost može da donese samo dobro. Događalo mi se sve dok se nisam otvorila i za neprijatna dešavanja i neprijatne emocije. Događalo mi se sve dok nisam sebi dozvolila da budem ranjiva. I događa mi se svaki put kad se ponovo uplašim ranjivosti.

Radost u svakodnevnom životu

• Prvi korak do radosti u svakodnevnom životu je da prestanemo da je se plašimo.

• Drugi korak je da prihvatimo neprijatna osjećanja. Neisplakane suze blokiraju radost.

• Treći korak je da dozvolimo sebi da budemo ranjivi, koliko god to zastrašujuće izgledalo.

• Četvrti korak je da se oslobodimo perfekcionizma. Perfekcionizam je poguban za radosno življenje(iako je u redu biti perfekcionista,ipak do granice sopstvenosti)

• Peti korak je da razvijamo ljubav prema sebi.

• Šesti korak je da svakog dana njegujemo radost.

Uvijek tražim riječi da naglasim i ilustrujem koliko je praktikovanje zahvalnosti bitno. Mnogima je teško da povjeruju da svakodnevno zapisivanje zahvalnosti donosi veliku radost i potpunu promjenu fokusa u životu. Praktikovanje zahvalnosti ne znači da ignorišemo probleme i prepreke koje imamo. Ne. Važno je da se bavimo problemima i da ih rješavamo. Jedno ne isključuje drugo. Možemo istovremeno da budemo zahvalni za ono što imamo i da rješavamo probleme ili stičemo ono što nemamo.

Mnogobrojna istraživanja potvrđuju da svakodnevno praktikovanje zahvalnosti donosi veliku korist. Provjerite sami. Zapisujte svakog dana 5 stvari za koje ste zahvalni(ili govorite sebi pred odlazak na spavanje), i nakon kratkog vremena sigurno ćete osjetiti razliku.

• lijepa riječ

• osmijeh koji nam je neko uputio

• talenat koji imamo

• uspjeh, ma koliko mali bio

• mali napredak u nečemu što nam je važno

• osmijeh koji smo nekom izmamili

• putovanja na kojima ste bili

• dobre ljude koje imate sreću da znate

• dobre ljude koje ćete tek upoznate

• muziku koja vam je uljepšala dan

• dobru knjigu koju ste pročitali

• dobro jelo koje ste pojeli

• vrijeme koje vam je neko posvetio.

Ovo su samo neke ideje, mogućnosti za zahvalnost su neiscrpne. Samim tim su i mogućnosti za radost neiscrpne. Životna radost ne zavisi od spoljašnjih okolnosti. Radost stvaramo i njegujemo u sebi. Radost nije posledica, ona je uslov za dobar život. Bez obzira na okolnosti.Dogadjaje,okolnosti svakodnevnice sami biramo.Radost možemo usvojiti I slijediti kada usvojimo tj.riješimo sve životno važno.Naš život svakako sami režiramo.Dobro bi bilo biti glavna uloga svojih dešavanja I rješavanja okolnosti istog režisera,odnosno nas samih.Ponekad sami rušimo radost samo zato što nismo osvijestili svoje želje,ciljeve I snove.Probudimo se I radujmo se ulozi radosti u svakom momentu dana.Film se završava svakako.I to znamo.Važno je da ima radosti u svakoj epizodi,svakako mora biti suza I sopstvenog suočavanja.Kad to riješimo sa samim sobom neizostavna komponenta je radost-prihvatanje I davanje.